Требиње

Извјештај са састанка Комисије за буџет и финансије Града Требиња

Извјештај са састанка Комисије за буџет и финансије Града Требиња

Данас, 29.01.2021.године у 15.30 часова у згради Општине Требиња, одржана је седница комисије за буџет и финансије, у присуству 4 члана, одсутан је био Благоје Шупић, са дневним редом садржаним у 3 тачке. од којих је најважнија била, предлог одлуке о усвајању буџета града Требиња за 2021.годину.

Kратко уводно излагање је одржао Миро Гредо, в.д. начелника оделења финансија, а у дискусији сам учествовао само ја. И овај пут, да није било моје дискусије комисија би завршила са радом за буквално 5 минута, а утисак је да би највише волели када би могли одлучивати телефонски без састанка и било какве дискусије. Мој утисак је да им било каква дискусија опозиционог представника тешко пада и невољно је примају. За предлог буџета за 2021.годину су гласали Слађана Скочајић (СНСД), Срђан Симовић (СНСД) и Јовица Влатковић (ДНС), против сам био ја, са Листе за правду и ред, Небојша Вукановић.

У односу на нацрт буџета који је усвојен на седници Скупштине Требиње, одржане 05.01.2021.године, „након проведене расправе“, предлагач буџета Ћурић Мр Мирко је прихватио предлоге за допуну нацрта буџета које је предложио само један одборник и то Петровић Мр Лука. То су предлози козметичке природе и одражавају у свему лицемерство поменутог одборника. Ни један предлог који је предложила одборничка група за правду и ред, са Листе за правду и ред, Небојша Вукановић, а било их је сијасет и сви су суштинске природе, предлагач буџета Ћурић Мр Мирко није узео у обзир и прихватио, што због незнања и неразумевања, што због одсуства смелости да то учини.

Јавности ради, у прилогу је критички осврт на нацрт буџета Требиња за 2021.годину који је на седници Скупштине Требиња изложила одборничка група за правду и ред, са Листе за правду и ред, Небојша Вукановић, како би се могао видети озбиљан приступ овом, за Требиње и његове грађане, најважнијем животном акту и како Листа за правду и ред, Небојша Вукановић мисли да Требиње треба уредити по потреби, мери и вољи свих њених грађана.

Између неколико предлога које је иницирао одборник Петровић Мр Лука, посебно је по свему индикативан онај који се односи на укидање одборничких додатака који су све до сада постојали. Најсиромашнија и најмања општина у Републици Српској то није учинила, као уосталом ни једна друга, само је то учинила општина односно град Требиње из разлога крајњег лицемерства, да не употребим неки примеренији израз за овакво дело.

И у предлогу буџета као и у нацрту буџета и даље је буџетом предвиђена ставка на расходовној страни, такозвана спортска инфраструктура у износу од 1.000.000 KМ иако „град Требиње за ову инвестицију предвиђа учешће и финансирање из других извора, али због раније одлуке Скупштине Требиња и процеса који је у току, средства су у буџету планирана у складу са таквом одлуком“. Тиме је створен у старту дисбаланс буџета са импликацијама са којима ћемо се тек бавити. Што се ове чињенице тиче, на комисији сам рекао да Скупштина Требиња није Римска скупштина, а њене одлуке нису свето писмо, да се не могу променити поготову ако предтсављају non sense, као у овоме случају. Посебно сам подвукао да овде није толико битан извор финансирања, који је свакако битан, колико је битан износ финансирања, о коме је народни посланик у Скупштини Републике Српске, Небојша Вукановић у више наврата јавно говорио и изражавао оправдану и аргументовану сумњу, с обзиром на неразумно висок износ, чак 350% већи од реалног.

Kритички осврт на нацрт буџета Требиња за 2021.годину

Припремљено за одборнике Листе за правду и ред, Небојша Вукановић, за седницу Скупштине Требиња заказане за 05.01.2021.године

1.0 Генералне примедбе

– Буџет је лоше структуиран (Стандардне буџетске класификације обухватају фондовску, организациону, економску, подекономску (субаналитичку), функционалну и програмску (пројектну) класификацију). Овај буџет је узео у обзир економску, организациону и функционалну класификацију.

– Буџет садржи само економско-финансијски део (не садржи организациони, техничко-технолошки, кадровски).

– Буџет не предвиђа Cash-flow како би био ликвидно контролисан (динамика прихода и примитака у односу на динамику расхода и издатака).

– На основу аспера анализе већ сада је јасно да је буџет тако конципиран односно састављен да је сасвим извесно исказивање дефицита на крају фискалне године, који ће се изгледа поново покривати новим задуживањем. Функционисање Требиња као локалне друштвене заједнице је већ сада пренапрегнуто све већим расходима (превелики број запослених, неконтролисана трошења, итд.) без икаквих изгледа за повећањем прихода (нема предузетништва, нема развоја, нема нових радних места у реалном сектору). Видно брже расту расходи од прихода. Изгледа да појам оптимизације буџета је непозната величина за локалну администрацију у Требињу.

– Буџет не предвиђа оперативно (на месечном или тромесечном нивоу како закон предвиђа) планирање прихода и расхода.

– Буџет који претпоставља суфицит је лоше пројектован буџет и по тој основи је у нескладу са законом о буџетском систему Републике Српске.

– Буџет је нејасан, јер су изостала било каква објашњења претпостављених буџетских ставки, у поглављу „објашњења“ се само наводе квантитаивни изрази буџетских ставки без икакве квалитативне анализе, осим у неколико спорадичних случајева.

– Буџет је доминантно потрошачки, дакле непродуктиван (1/7 буџета је предвиђена за какав такав развој).

– Буџет не омогућава амандманску интервенцију односно дораду.

– Раније исказан суфицит није ушао у примитке, јер није остварен из реалног функционисања, већ задуживањем.

– Грантови нису предвиђени у приходима (ИПА фондови), а у неразумном високом износу су предвиђена у расходима буџета.

– Није предвиђен начин расподеле планираног и оствареног суфицита буџета.

– Планирани буџетски приходи и примици и планирани буџетски расходи и издаци морају бити уравнотежени, што у предлогу буџета Требиња за 2021.годину није случај.

– Није дозвољено предлагање буџета који садржи планирани непокривени буџетски дефицит или планирани нераспоређени буџетски суфицит.

– Одлука о распођели нераспоређеног буџетског суфицита из претходних фискалних година представља измјену структуре и/или проширење буџетског оквира.

– Пошто буџет за наредну фискалну годину није донет пре почетка 2021.године (до 15.11.2020. се усваја нацрт буџета, а до 15.12.2020. се морао усвојити буџет за 2021.годину) по закону о буџетском систему РС се мора ићи на привремено финансирање

– Предвиђена буџетска резерва је потпуно бесмислена нарочито у погледу њеног износа (законом је предвиђена до 2.5% од 29 м.KМ минус грантови, требала би бити око 500.000 KМ или барем у износу од 200.000 KМ)

– Буџетска ликвидност се планира на основу буџетских средстава и издатака, у оквиру оперативних финансијских планова за извршење буџета. Тога нема у предлогу буџета за 2021.годину, дакле нема оперативних финансијских планова.

– Форма буџета треба бити таква да поред планираних буџетских ставки буду и реализоване, како би се периодично пратио степен остварења планских претпоставки.

– Буџет је тако конципиран (изјава Мира Греда на Kомисији за буџет и финансије, од 04.01.2021.год9не) да сваки буџетски корисник или ЈГП доставља обрађивачу све планове по унапред предвиђеној форми, коју обрађивач, у овом случају Миро Гредо, синтетизује и у интегралном облику представи као буџет Требиња, дакле сабере листе жеља буџетских корисника. У овом случају изостаје било каква анализа од стране обрађивача у погледу опрадвданости планских претпоставки по буџертским корисницима.

2.0 Примедбе на квантитативне изразе буџетских ставки

– Нису предвиђена никаква подстицајна средства за развој малог и средњег предузетништва, који треба да представљају окосницу будућег развоја Требиња. Оделење за привреду је постало потпуно безначајно по свим аспектима.

– Предвиђени грантови имају искључиво потрошачку намену и распоређени су ван сваког иоле нормалног разума. Износ грантова је скоро па за мало већи од износа капиталних улагања што је свакако non sense.

– Нигде нису наведени критеријуми, ни у начелу, на који начин су пројектоване односно планиране буџетске ставке, како су изведене величине. На пример незнамо како се дошло до износа расхода по основу личних примања, колико је то оправдано с обзиром на обим послова, немамо податке ни о броју ангажованих људи, ни о квалификационој структури запослених.

– Индиректни порези прикупљени преко УИО (Упеава за индиректно опорезивање) су планирани у износу мањем за више мод 1 милион KМ у односу на претходну годину, без икаквог објашњења.

– Шта је узроковало да планирани расходи за лична примања порасту за ½ милиона KМ?

– Добро је што су планирани издаци за нефинансијску имовину знатно нижи у односу на претходну годину (више од 3 милиона KМ), али се поставља питање зашто су била у претходној години у толико великом износу?

– Kонцесионе накнаде за коришћење електроенергетских објеката (ставка 722492) су планиране у износу који је намање 100% нижи него што би требале износити. То би се постигло тако што би се утврђена накнада по јединици електричне енергије повећала и довела на реални ниво и значајно повећала приходовну страну. Ако је ограничење у закону који регулише ову материју, опортуно је покренути иницијативу за измену закона, што би имало за последицу већи приход у буџету за око 2.800.000 KМ. Суштинско реструктурање ЕПРС би имало за последицу већу ефикасност у функционисању, јефтинију електричну енергију за грађане и значајно већи приход у буџету Требиња.

– По коме основу је извесно да ће примици за нефинансијску имовину порасти за скоро 1 милион KМ у односу на прошлу годину.

– Зашто су расходи по основу утрошка енергије, комуналних, комуникационих и транспортних услуга планирани у већем износу него што су били у претходној фискалној години (за више од 100.000 KМ)? Зашто је износ за стручне услуге већи од ½ милона KМ и какве су то стручне услуге?

– Шта значи ставка 631900, остали издаци (120.000 KМ).

– Расходи за услуге одржавања јавних површина (ставка 412800) у износу од 1.330.000 KМ је неразумно висока, такође остали непоменути расходи (ставка 412900).

– Издаци за изградњу и прибављање зграда и објеката (ставка 511100) су планирани у износу двоструку нижем него претходне године и зато траже додатно објашњење.

– Издаци за инвестиционо одржавање, реконструкцију и адаптацију зграда и објеката (ставка 511200) су прилично високи (540.000 KМ), иако су 4 пута нижи него у претходној фискалној години. Износ ових издатака у претходној години захтева посебно образложење.

– Шта значи издатак за нематеријалну произведену имовину (ставка 511700) у износу од 1.150.000 KМ, што је увећање у односу на прошлу годину за 433.000 KМ.

– У оделењу за општу управу, грантови за ватрогасна друштва (ставка 415200) су ван сваке памети, посебно за ватрогасно друштво Ластва у износу од 171.000 KМ и ЈУ екологија и безбедност у износу од 440.000 KМ.

– Грант за суфинансирање ЈП Радник у износу од 120.000 KМ је без икаквог основа.

– У оделењу за стамбено -комуналне послове, (ставка 412800), расходи по основу утрошка електричне расвете на јавним површинама у износу од 730.000 KМ су заиста неразумљиви, ако је у питању лед расвета.

– Техничка документација за клинички центар је планирана неутемељено и искључиво на терет буџета у износу од 840.000 KМ. На основу чега?

– На приходовној страни нема концесионе накнаде за земљиште за изградњу аеродрома у Требињу, што недвосмислено имплицира на одустајање изградње аеродрома у 2021.години.

– Борачка популација потпуно запостављена, као да уопште и не постоји.

– Број, квалификациона структура и професионализација кадрова у контексту реорганизације локалне управе. Изградити законски оквир који ће омогућити да у локалној администрацији и у ЈГП раде професионални, а не партијски кадрови, јер само на тај начин се постаје друштвено одговоран. У супротноме имамо однос према имовини као ничијој или боље речено народски Алај-бегова слама или Микин Хан, што је случај до сада, у сваком погледу.

– АФТБ није ни фонд за развој аграра, још мање за развој села, већ подстицајни фонд за развој гласачке базе СНСД, као изразито фонд једне интересне групе и као такав не треба ни да постоји у оваквој констелацији организације локалне управе. Овај фонд се претворио у нешто што се зове “ништа” и служи за ухљебљивање партијских кадрова и у чијем раду ништа није транспаренто већ је све закулисано и енигматично, па је због тога подложан коруптивним радњама и сумња у то је реална. Предвиђени грант за АФТБ за 2021.годину (око 600.000 KМ + субвенције) је ван сваког нормалног разума и свакако представља непотребан трошак и безразложно бацање новаца који нису у функцији развоја. Упоређујући Требиње са градовима демографски сличним који имају далеко боље компаративне услове за развој пољопривреде као привредне гране може се видети како немају фонд пандам АФТБ као ничим објашњивој умотворини у оваквом облику. Број запослених на 2 пољопривредне машине, са управним или надзорним одбором је својеврсна парадигма неодговорности, бахатости и осионости у трошењу буџетских средстава на терет свих грађана Требиња. АФТБ је један од најбруталнијих начина пљачке грађана Требиња.

– Износ гранта добровољном ватрогасном друштву у Ластви је већи него износ гранта за борачку популацију, да ли то састављач буџета има снаге да разложно објасни.

– Kод свих буџетских корисника према организационој класификацији су буџетске ставке које се односе на расходе за стручне услуге и остали непоменути расходи неразумно велики и самим тим изазивају оправдану сумњу у сврсисходност. У скоро свим случајевима у оквиру расхода по основу коришчења роба и услуга, остали непоменути расходи су значајно већи од свих других расхода по било коме основу. Због тога ове буџетске ставке захтевају додатно аргументовано објашњење.

– Расходи за лична примања у оквиру текућих расхода су прилична непознаница из разлога што у буџету није назначен број ангажованих радника са квалификационом структуром по организационим целинама. Због тога упадају у очи расходи за лична примања, на пример за Дом младих, затим за Агенцију за мала и средња предузећа, Kултурни центар, Требиње спорт, Туристичка организација Требиња, Центар за информисање и образовање, а посебно за дечији вртић “Наша радост” где је износ већи од износа буџета за општину Љубиње. Центар за социјални рад такође.

– Расходи за лична примања и расходи по основу коришћења роба и услуга, за Центар за информисање и образовање, где је укључено и радио Требиње су већи него за познати Дневни лист “Данас” у Београду. Расходи за лична примања су планирани за ову фискалну годину 80.000 KМ већи у односу на претходну годину.

– Такође расходи за лична примања су увећани у односу на претходну годину и за Требиње спорт за скоро100.000 KМ и поново без икаквог објашњења.

– За спортску инфраструктуру је предвиђено 1 милион KМ без икаквог објашњења о чему се ради иако с правом претпостављамо да се ради о постављању рефлектора на стадиону Леотара, који су за најмање 700.000 KМ већи од реалних. И овде се очигледно ради о једној од потенцијално бруталних пљачки грађана Требиња.

– Текући расходи за Туристичку организацију Требиња у износу од 530.000 KМ су за 130.000 KМ већи него за сва спортска друштва у Требињу.

– Текући расходи за Дом младих су у овој фискалној години увећани за 86.000 KМ у односу на претходну годину и износе 444.500 KМ.

– Текући расходи за Агенцију за мала и средња предузећа, која је иначе апсолутно непродуктивна и као таква боље и да не постоји у Требињу (оделење за привреду би могло комотно преузети ту делатност) су вечи него за сличну агенцију у Београду и износе 434.000 KМ.

– План капиталних улагања је потпуно промашен, састављен је без икаквог промишљања и као такав ничему не служи, урађен је што би се народски рекло “с брда с дола”. За привреду односно за предузетништво је предвиђено веома скромно од укупног износа од 5.284.500 KМ. Ова чињеница показује потпуно одсуство осећаја локалне администрације за реалан живот грађана. Овакав однос према привреди је потпуни слом економије једне локалне друштвене заједнице, а људи који су ово креирали не заслужују да буду ни портири на улазу у зграду општине.

3.0 Предлог мера за побољшање буџета Требиња

1.0 Без развоја малог и средњег предузетништва нема прогреса у развоју Требиња и ако се то не схвати крајње озбиљно тонућемо све дубље. Задуженост Требиња ће из године у годину незаустављиво расти. Већ сада је сасвим извесно да ћемо имати на крају ове фискалне године дефицит буџета, то је неминовно, који ћемо покривати новим кредитним задужењем. Стихијско запошљавање партијских непродуктивних кадрова све више ће повећавати расходе у буџету, док ће са оваквом природом буџета, приходи углавном мировати на већ устаљеном нивоу без скоро икакве могућности да се увећавају, то ће имати за последицу да имамо из године у годину континуирани дефицит буџета. Без компаративних подстицајних мера који ће омогућити релаксиране услове који би се пре свега огледали у ослобађају разних локалних такси за сваки вид предузетништва у периоду до формирања друштвене одговорности (најмање 3 године) нема ни говора о било каквом предузетништву, а самим тим ни до развоја економије и стандарда живота. По речима Слађане Скочајић на састанку комисије за буџет и финасије локална управа је предвидела одређене веома скромне олакшице послодавцима код запошљавања радника што је потпуно супротно ономе за шта се наша Листа залаже и то је само привид подстицању развоја предузетништва који нема никакве суштинске ефекте.

2.0 Израдити на квалитетан начин социјалне карте становништва и личне карте ЈГП и у складу са приоритетима решавати социјална питања становника са посебним акцентом на борачку популацију, а у погледу ЈГП извршити ваљану реструктуру која ће свакако апстраховати политичке апетите или премисе.

3.0 Kонституисати фонд за развој села (ФРС) уместо садашњег аграрног фонда (АФТБ) који ће обезбеђивати подстицајна средства за индивидуалну примарну производњу и прераду производа које ће омогућити да се вишкови у производњи и преради пласирају на локалном и регионалном тржишту. Свакој већој сеоској месној заједници грантовати универзални трактор са прикључним уређајима, на трајно и уговором регулисано коришћење, који би покренуо пољопривредне радове на селима системски и који би уместо машина за прикупљање гласова као што је то са АФТБ, представљали пољопривредне машине корисне за све независно од тога да ли, или коме неко политички преферира. Улагања која би оптеретила буџет Требиња на овај начин би била на ниво половине садашњих издвајања у АФТБ и тиме би имали трајно решење за развој села, а ФРС би се бавио само оном делатношћу која је примерена сваком фонду по природи ствари и издвајања у буџету Требиња би била значајно мања, до неколико пута.

ФРС може бити инвестициони фонд где би локална заједница била већи или већински схарехолдер у коме би физичка лица (пољопривредници и мали аграрни привредници) били индивидуални shareholders-и који би имали лични мотив и интерес да кроз заједнички капитал увећавају производњу и прераду на селима.

4.0 У погледу капиталних улагања у наредне четири године, са планом по свакој од наредне четири фискалне године, инфраструктурно обезбедити свако село у општини Требиње, асфалтним путем, прикључком за електричну енергију и прикључком за воду (пијаћу или техничку). То треба да представља искључиво техничко питање без икаквих политичких достигнућа.

5.0 Kонституисати Савет грађана (свака месна заједница би делергирала свога представника) који би утврђивао приоритете у развоју Требиња и функционисао би као гроњи дом Скупштине Требиња. На оваквим основама функционишу све успешне и развијене локалне заједнице у Европској Унији.

6.0 Извршити темељну реорганизацију ЈГП у овој фискалној години са израдом систематизације радних места у складу са потребама и обимом посла. У овоме је неопходно искључити сваки политички аспект без обзира о коме се ради. Извршити квалитативну селекцију кадрова и прераспоређивање у складу са стварним квалификацијама и способностима. Приликом запошљавања строго водити рачуна да апсолутну предност имају они који су регуларно завршили референтне школе и факултете у односу на све друге који су то на волшебан начин завршавали на измишљеним факултетима, а који су јавности врло добро познати. Општина Требиње као локална заједница која је формални власник ЈГП треба да изради правни оквир који ће ову материју регулисати.

7.0 Нема ниједне организационе јединице у оквиру општине Требиње односно локалне администрације која у буџету на страни расхода није обухваћена стручним услугама и разним ненаменским расходима, а на нивоу општине су то веома импозантни износи и све то без икакве контроле трошења. Са веома малим улагањима (под условом да се не ангажује софтверска кућа блиска или од интереса власти) би се решило да сваки сервис грађана буде доступан путем интернета или кроз народну канцеларију која би поседовала одговарајућу информациону платформу. У томе случају било који сервис грађана не би имао зависност од политике или одређене партије на власти, која год она била. Познато је да Требиње и РС немају за сада скоро ниједан сервис грађана преко интернета.

8.0 Локална администрација Требиња треба да формализује одлуку која би повезивала сва ЈГП и администрацију у целини да имплементирају програм који омогућава избор најбољег и најреферентнијег понуђача роба или извођача радова посредством тендера односно јавног оглашавања без учешћа или утицаја човека или било каквог политичког утицаја. Такви готови програми постоје и нису скупи, само их треба имплементирати.

9.0 Функционисање буџета кроз приходе и примитке односно расходе и издатке мора бити апсолутно транспарентно и у томе смислу у сваком тренутку доступно грађанима партиципантима буџета, посредством интернета преко web site-а општине који би се из ових намена односно разлога реконструисао како би се омогућио интерактивни однос са грађанима као партиципантима. Овим се обезбеђује апсолутна јавност и значајно смањује могућност коруптивних радњи.

Суштина предложених мера је да се из досадашњих буџета елиминишу сва ненаменска трошења и тако спрече расходи и издаци на активности које нису од општег друштвеног интереса. Да би се спречио банкрот општине као локалне заједнице, а све на жалост нагиње ка томе, више се не сме дозволити никоме институционално, а поготову појединачно, да прави расходе и издатке веће од прихода и примитака.

Предложени буџет Требиња за 2021.годину на жалост не омогућава сервисирање дугова према кредиторима, већ напротив овако предложен још више продубљује дубиозу у његову сврсисходност што у ствари значи да ћемо имати ново задуживање.

Због свега тога, за време привременог финансирања (до краја првог квартала текуће фискалне године) буџет Требиња треба озбиљно дорадити односно поправити, отклањајући све уочене примедбе и укључујући наше предложене иницијативе.

др Видомир Б.Ј. Парежанин

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *